U tvrđavi staroj
pod usamljenom krošnjom
dve su se vatre splele,
zajedno sa zvezdanom česmom
stvaraju penušave talase bele.
Izvor i uvir voda nebeskih...
Plove guske vetar ih nosi,
div je još uvek skriven
u devojačkoj kosi.
Kolut sa čela na silu ozari,
svetlost im podari!
Kao gusari iz neke
bajkovite priče
za skrivenim blagom krenuše.
Podigoše jedra u tu slavnu zoru
svaka u džep strpa po hleba koru.
Kormilo kapetan okreće na desno.
Pravo, Sunčevom putanjom!
U Beskraj!
U Večno!
