BUENOS AIRES BLUES

Nacrtaj mi šapatima na dlanu brod od papira,
ti ćeš biti moj kapetan, a ja tvoje kormilo.
Hajde da plovimo!

- Zašto?

Znam, čudna su ti ponekad moja
lutanja, ludovanja i ćutanja.
Hajde da onda zajedno prevalimo tu ćutnju
preko usana, čvrsto je ugrizemo zubima
i pustimo da bezmolvijem vrišti.

Ćudljiva sam kraj tebe, i sklupčana
kao narandžina kora na radijatoru.
Znam, zima je prošla, ali u ustima
i dalje odzvanja ukus čaja
sa bademom i turskim medom.
Poljubi me.

Hajde da lovimo snove!

- Kako?

Evo, ovako. Napravićemo jedno sazvežđe
između naših vrelih tela i kanapima žudnje
veraćemo se od zvezde do zvezde...
Čuvaćemo u dubini naših očiju sve zvedolike tajne
i nositi medalje zvezdoslovaca, one što
ne mogu na grudi da se stave jer su beskrajne.

Znam, prošla je godina i još osećam tvoje ruke
prepune traganja i nadanja.
U polumraku kuta za dvojedno voljenje,
prozori drhte od slutnje i želje
da me i sada tražiš (ne)čujan, čulan i čudan.

Hajde da proslavimo godišnjicu našeg hotelskog braka!
Ti ćeš biti moj muž, a ja tvoja žena, i obavićemo naše prste
burmom večnosti. Vreme stoji. Vreme ne postoji.

Sasvim svoji.

Izujmo se onda bosi,
na tabanima nam mesečeva sukrvica.
Hajde da trčimo!

- Kuda?

Trčaćemo prema moru, stopala će runiti zlatnorumeni pesak
i ukus soli lepiće se na usne ispucale od vetra. Pogledaj
za horizontom zvezde, odlaze u svoje nebeske zalive i ćute.

Hajde da ćutnjom navlažimo naše usne... Ljubi me!
Nacrtaj poljupcima na dlanu brod od papira,
ti ćeš biti moj jarbol, a ja tvoje belo jedro.

Hajde da plovimo!