Dodole danas obuvaju rimljanke
i JARemija drži posmrtnu misu letu
dok narikače plaču. Deca nose štafetu.
Miris gnjile dunje pomalja se kroz palanke.
Zmije su poskidale letnje košulje, sada su gole
od (po)davanja. Sluzokoža im je zlatna
i otrovni med ima miris ušećerene smole.
Pomoću vetra pomeraju se godišnja klatna.
Septembra će zmije dobiti krila. I biće zmajevi etra.
Njihova je beskonačnost ta krljušt-pernata svila
kojom se obavija Kecalkoatl vila, njihova sestra.
Zmijo, iz tvoje se JARosti rumena Jesen rađa!
Ime ti je Kundalini. Vatra ti se iz čeljusti porađa.
