Maj je i ovog puta,
svojim kašmirskim kišama,
neumitno umivao Sunce
koje se izvijalo na grliću horizonta.
Pevci samo što su umukli i
zvonjava telefona razdraži kapke.
Kroz ćepenak čađavog prozora
zraci promoliše svoje njuške,
ulepljene od sopstvene svetlosti.
Dobro jutro, mili!
- Doviđenja…
Svet(l)o su mračna ova četiri zida
i ovo mrešćenje beba koje slavimo
svakog utorka svake pišljive nedelje,
pareći se kao pomahnitale, a jalove, životinje!
Maj je i ovog dana bacao senke
na tvoja naga i znojava leđa,
a tvoji su neumorni prsti svoj odmor
nalazili na mojim bradavicama ili malinicama,
kako samo ti umeš da ih nazivaš i žvaćeš.
Mili, usta su mi puna polena i ovo malo
zvezda što zvezdane mi se u venama
ti si rodio. Znaš, sinoć nas je Mesec zavodio
namigujući onim vragolanskim kraterima.
Divno su strasna ova četiri zida
i ove mlečne zavese od organdina
što svakog utorka mirišu na nas dvoje.
Tvoje ruke na mom vratu
i pokvarene kazaljke na satu.
Dvojednost ne zna za vreme. Razlistani trajanjem,
tu, u hotelskoj mahunarki, odišemo spajanjem.
Mili, maj se uselio u mene i kruni me.
Ti tako divno ne znaš
kada da mi umočiš jagodice u maslačke!
I tako divno znaš da mi uteraš jesen u kosti.
Seti se, mili, bio je maj i
ti si izgovorio moje ime: Nežnosti…
