Ona je rođena 13. maja.
Ona je imala čudnobraon cipele,
čudnobraon torbu
i čudnobraon kaiš u tonu.
Bližio se 13. septembar
i kiša je uveliko jesenila ulicama.
On je bio 13. osoba
koja joj je toga dana poslala SMS.
Ona nije imala kišobran,
ali je uprkos tome otišla kod njega.
On je bio u svojoj pamučnoj pidžami,
u svojoj sobi,
u stanu broj 13.
On je čitao.
Ona je bila sujeverna,
ali nije ubila crnu mačku
koja joj je presekla put.
Ona je izula svoje čudnobraon cipele
sa kožnom mašnicom koja se stalno odvezuje.
On smatra da je ta odvezmašnica
jako interesantna,
jer mu omogućuje pogled na njeno poprsje
kad se ona besno i odsečno sagne
da je umilostivi čvorovima.
Ona je napisala 13 oda mašni,
ali nikada nije uspela
da ih apostrofira kako treba.
On (je) tako divno ljubi.
Ona tako divno ume
da bude obnažena sa njim.
On ulazi u nju.
On se useljava.
Ona stenje.
Ona vrišti.
Ona i On.
On i Ona.
On je bio Ona je bila On.
On(a)...
Orgazmičnospiritulani zvuci
sexofonično su odjekivali posteljinom.
Everytime.
On je voleo da posmatra
njena blještavo gola bedra,
mladež kraj rumenog klitorisa
i meke bradavice boje cimeta.
Ona je grizla usne
gledajući ga dok govori.
On je govorio
o spajanju i prepoznavanju.
On je imao magnetičan pogled
i maleni mladež ispod desnog oka.
Ona je znala kada da umiri sebe,
pokida mašne na čudnobraon cipelama
i krene kući.
Kiša,
autobus
i linija 13...
