Lišće se jesenilo ulicama i trgovima
i magla se podmuklo uselila u kosti.
Ti si stajala kraj pruge
kose raspuštene, mirišljave
u narandžastoj haljini od toplog tvida.
Drskih rumenih usana i obraza
prkosila si vetru.
Odvezuješ crveni šal
i mašeš njime mašinovođi.
Bon voyage!
Ja sam bio onaj dečak
kome si ponudila pečeni kesten
dok smo kupovali karte za peron.
Onaj dečak koji je umislio
da tvoja kosa miriše na
kandirane jabuke.
Ja sam dečak
čije je detinjstvo ostalo zalepljeno
o prašnjavo okno vagona.
Onda.
Kada si se pod voz bacila.
