Draga gospođice Bundevice,
Puno sam razmišljao o tvom imenu
i ovo se činilo kao najpodesnije
za moje dečačko pismo tebi.
Uostalom, tvoja blago zadignuta
haljina od narandžastog tvida
i obla, zategnuta bedra
ne podsećaju ni na šta drugo
no na sočnu Božićnu pečenicu.
Znam, smešna su ti,
čak i infantilna,
moja gustativna poređenja tebe,
ali verujem da ćeš razumeti.
Jer, ti si poslednji pečeni kesten
žvakala do iznemoglosti
svojim sićušnim zubima
u težnji da isisaš i zapamtiš
sve ukuse već istrošenog novembra.
Gospođice Bundevice,
više ne jedem kestenje.
I suviše je braon.
I suviše je ispucalo.
I suviše je...
kao sičija zemlja na tvom grobu .
Laku noć,
gospođice Bundevice.
Laku noć...
