Draga gospođo Bundevo,
Prošlo je par dana, a ja te nisam video.
Tražio sam te,
ali je malena neogotska grobnica
sa Art Deco detaljima bila prazna.
Sedeo sam onda satima na hladnom kamenu
slušajući jedan starinski tango. Čekao sam te.
Tek pokoji mrtvak svratio bi da me pozdravi
i ispriča slavnu istoriju Buenos Ajresa
iz neke čudesne posthumne perspektive.
Video sam i onu budaletinu, Davida Allena.
Nervozno je vrteo nekakve ključeve po rukama
i pričao o tragediji mlade Rufine
koja je bila živa sahranjena davne 1902.
Draga gospođo Bundevice,
odlučio sam da je posetim.
Sedela je ispred svoje grobnice
uzaludno manikirajući
krvave, iščupane nokte.
Sedela je tako
poput male,
snažne,
najzelenije bundeve
koju sam ikada video.
Bila je prelepa
i podsetila me na tebe,
mada ona nije plakala.
Bila je sama,
ali ne i usamljena.
Želeo sam to, gospođo Bundevice,
jer me je nedostajanje proždiralo iznutra.
*Napomene: 1. David Alleno je italijanski imigrant koji je želeo da bude sahranjen na prestižnom groblju Recoleta, te je sakupio novac i samom sebi podigao grobnicu tamo. Nakon toga se je ubio. Danas postoji predanje da njegov duh kruži grobljem zveckajući ključevima i proganja ga.
2. Rufina Cambaceres sahranjena je živa u 19. godini života nakon kataleptičnog napada. Kada se probudila u sanduku kopala je po njemu do iznemoglosti i vrištala. Stražari su čuli krike, ali nisu uspeli na vreme da je iskopaju. Umrla je od srčanog napada na kraju.
Dodir nekrofilije i raspojasana gospođica Bundevica. Luda kombinacija. Aleksandra, ti si redak pesnički glas koji autentično progovara sa ženske tačke gledišta, govoreći pri tom o erotici, strasti, seksu. Svaka čast!
ОдговориИзбриши