Draga gospođo Bundevo,
Odsustvo tebe nateralo me je
da krenem u obilazak Buenos Ajresa.
Na groblju se više ništa novo nije dešavalo.
Jedni su dolazili, drugi odlazili.
Cikličan krug formiran kretanjem suprotnim
od sekundare na velikom časovniku.
Milonga umrlih duša.
Osluškivao sam tvoju baršunastu, sfumato haljinu
isprskanu sunašcima po predelu dekoltea
kako se vuče po prašnjavoj zemlji.
Osluškivao sam tvoj grubi, šuštavi, dečački glas
koji je podsećao na kretanje onog starog voza,
ali nisam osetio da plešeš tango smrti.
Malena neogotska grobnica i dalje je bila prazna
i Art Deco detalji poprimali su karakter groteske.
Recoleta je sa svim veličanstvenim spomenicima
ipak bila samo pustoš i Eva Peron pevala je na kapiji:
I had to let it happen, I had to change
Couldn't stay all my life down at heel
Looking out of the window, staying out of the sun
So I chose freedom
Running around, trying everything new…
