Draga gospođo Bundevice,
Sinoć sam satima sedeo u jednoj kafanici
sa izbledelo-ružičastom fasadom
u predgrađu La Boca.
Cerveza i
Tango por una cabeza.
Zdepasti konobar sa izrazito jakim
i isturenim grudnim košem
pričao mi je da je Borhes
povremeno voleo da sedi
za stolom u ćošku
i igra šah.
Sam sa sobom.
Ili sa Bogom?
Voljena gospođo Bundevo,
zamišljao sam ga.
Smireno i galantno
prelazio je s jedne stolice na drugu
filozofski povlačeći poteze.
Konj se uhvatio u koštac
sa pionom i topom.
Kraljica se ustremila kao kobac
na kralja.
Lovci i lovina.
Šahovska orgija.
Zamišljam ga. Izgovara:
Bog igrača miče, a ovaj figure.
Ko je iza Boga bog arhitekture
prašine, vremena, snova i nevolja?
